Стазама културе и духовности

Излет за ученике од првог до четвртог разреда који похађају часове верске наставе у нашој школи реализован је у суботу 5. 5. 2018. На излет је кренуло 33 ученика са својим учетељицама и вероучитељем. Кренули смо испред школе у седам часова. После трочасовног путовања прво одредиште је био је манастир Каленић. Обишли смо најпре манастирску цркву која је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а потом и музеј Епархије шумадијске који се налази у оквиру манастирског комплекса. После краћег предаха и окрепљења на манастирском извору кренули смо ка манастиру Денковац. Тамо смо посетили манастирски храм који је посвећен Успењу Пресвете Богородице и направили паузу у порти. Одатле смо се после краћег задржавања упутили ка последњом одредишту манастиру Дивостину, где смо провели диван поподневни сат у порти око манастирске цркве и на извору манстирске воде.

Ученике је кроз манастире провело гостољубиво сестринство и братство поменутих манaстира, упознајући их са бесцен-благом и богатом духовном и културном заоставштином, која је сабрана под сводовима ових значајних манастира.

Надахнути и озарени овим светињама које смо посетили, око 18 часова смо се вратили у Орашац богатији и племенитији за једно незаборавно искуство, искуство сусрета са културом обавијеном у рухо православне духовности.

На стазама духовности и историје

Излет за ученике од петог до осмог разреда, који је предвиђен школским планом и програмом, реализован је у суботу 20.05.2017. године. На излет је кренуло око 35 ученика са својим наставницима и директором школе. Кренули смо испред школе у седам часова аутобусом приватног превозника, који нам је омогућио удобан и сигуран превоз. После трочасовног путовања прво одредиште је била Савина испосница надомак Студенице. Обишли смо најпре Доњу испосницу која се  налази се десетак километара северозападно од манастира Студенице, у густој шуми, на путу којим се од ушћа Савошнице у Студеницу иде ка Горњој Савиној испосници. Ова испосница представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Према предању, то је задужбина Немањиног најмлађег сина, Светог Саве. После краћег предаха и окрепљења на Савином извору кренули смо кроз шуму ка Горњој испосници. Сат времена пешачења нам је требало како бисмо стигли до Горња Савине испоснице. Она, такође, припада манастиру Студеница и налази се високо у брдима званим Немањина кула, на обронцима планине Радочело, узводно уз реку Студеницу. Испосницу је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара, у коју се повлачио за време постова где се у миру и тишини молио. По предњу, Свети Сава управо у испосници пише Студенички типик и Житије Светог Симеона, а средњовековни записи откривају да је он у недоступној клисури установио читаву преписивачку школу из које су потекле књиге исписане српским језиком и ћирилицом да пруже народу највеће благо – просвету. Ове испоснице су на ученике оставиле снажан утисак, а и на самог кустоса, који је похвалио ученике за изузетну пажњу. Кустос манастира Студеница господин Зоран Матић нас је све време пратио и  живописно објашњавао значај ових светих места. Он је са нама наставио пут до следећег одредишта – манастира Студенице. У манастиру смо посетили главну Богородичину цркву и упознали се са историјатом манастира, фрескописом и моштима положеним у самој цркви. После тога смо се сусрели са ретких скупоценим предметима и свештеним сасудима у манастирској ризници. Неки ђаци су кустоса изненадили својим знањем тако да се његово тумачење претворило у интерактивно учење и обострано подучавање. На крају, имали смо прилику да уживамо у црквеном сликарству Краљеве цркве након чега нас је пут одвео ка Манастиру Жича. Како то обично бива на овим благословеним путовањима, у манастир Жича стигли смо на сами почетак вечерње службе и упознали се са византијским напевом жичких монахиња који су својим анђеоским гласовима произносили славопој Богу на вечерњој служби. Део ђака из наше групе је одслушао службу до краја непомично стојећи, дивећи се светињи и благољепију манастирског живота оличеном у велелепном богослужењу. Надахнути и озарени овим светињама које смо посетили, око 20 часова смо се вратили у Орашац богатији и племенитији за једно незаборавно искуство, искуство сусрета са историјом обавијеном у рухо православне духовности српскога стила.

Празнично дружење

Ђаци наше школе „Први српски устанак“ присуствовали су Светој Литургији у недељу 4. децембра поводом празника Ваведења Пресвете Богородице, у храму Вазнесења Господњег у Орашцу.


Овом приликом деца су учествовала у богослужењу и приступили су светом причешћу. Своја знања стечена на часовима верске наставе показали су нам ученици петог разреда изведбом драмског приказа Првородни грех, који су извели после богослужења. Дружење је настављено и после Свете Литургије када је уследила заједничка фотографија, а затим и у парохијском дому, где је приређено пригодно послужење за све ученике.

Осликавање васкршњих јаја

Радионица под називом "Осликавање васкршњих јаја" одржана је 27. априла, у сусрет Васрксу, у нашој школи. У склопу радионице ученици нижих разреда наше школе са својим будућим школским другарима претшколцима, разним техникама осликавали су јаја и имали прилику да виде кратак документарни филм о смислу и значају осликавања васкршњих јаја. Том приликом ђаци трећег разреда су објаснили због чега се осликавају јаја и зашто је тај стари хришћански обичај важан. По завршетку радионице осликана јаја пренета су у Цркву Вазнесења Господњег, где ће на Васкрс бити освештана и подељена народу.

Лазарева субота у Копљарима

Ученици наше школе учествовали су на вечерњем богослужењу у Цркви Свете Анастасије Српске у Копљарима и прославили празник Лазаревог васкрсења (Врбица). Том приликом Јованка Ђурковић, ученица шестог разреда, изрецитовала је песму која је посвећена празнику Цвети.

Цвети

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч. Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт. 21,1-10; Јн. 12,12-18). Том приликом народ га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, други су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“.

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“.
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате Га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Веронаука учи правим вредностима